Često postavljana pitanja i odgovori

Imate pitanja u vezi sa projektom Monitor medijskog vlasništva?

Neka od najčešćih pitanja i odgovora naći ćete ovde. Ukoliko i dalje imate pitanja, molimo vas da nas kontaktirate putem mejla.

Kada pozivamo druge na transparentnost, moramo i sami da budemo otvoreni, kao i da unapređujemo projekat u skladu sa standradima transparentnosti.

 

1. Šta je Monitor medijskog vlasništva?

Monitor medijskog vlasništva (engl. Media Ownership Monitor - MOM) je razvijen kao jedan od alata za kreiranje javno dostupne baze podataka koja se konstantno dopunjava i koja navodi ko su vlasnici svih relevantnih masovnih medija u oblasti televizije, radija, Interneta i štampe. Monitor medijskog vlasništva ima za cilj da pojasni kako koncentracija medijskog vlasništva na tržištu predstavlja rizik po medijski pluralizam (za više informacija pogledajte Metodološki pristup).

Sa ciljem da verno prikaže posebne karakteristike jedne zemlje i identifikuje faktore koji povećavaju ili smanjuju rizik koncentracije medija, Monitor medijskog vlasništva pruža kvalitativnu analizu tržišnih uslova i zakonskog okvira u zemlji u kojoj se istraživanje vrši.

2. Ko stoji iza projekta Monitor medijskog vlasništva?

Iza projekta Monitor medijskog vlasništva stoji organizacija Reporter ohne Grenzen, nemački ogranak međunarodne organizacije za ljudska prava Reporteri bez granica (Reporters without Borders - Reporters sans frontières), čiji je cilj očuvanje slobode medija i prava na informisanje i informisanost u širom sveta.

U svakoj zemlji, organizacija Reporteri bez granica sarađuje sa lokalnom organizacijom. U Srbiji je sarađivala sa novinarskom istraživačkom mrežom BIRN.

Projekat je finansiran od strane nemačkog Ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju.

3. Zašto je transparentnost medijskog vlasništva važna?

Medijski pluralizam je osnovna karakteristika demokratskih društava kao slobodnih i nezavisnih, a raznovrsna medijska scena omogućava iznošenje sučeljenih stavova i kritikovanje onih koji su na vlasti.

Koncentracija na medijskom tržištu predstavlja rizik po raznovrsnost ideja, pogotovo kada samo nekoliko igrača ima dominantan uticaj na javno mnjenje i onemogućava da se drugi igrači i perspektive čuju (koncentracija medijskog vlasništva). Najveću prepreku borbi protiv koncentracije predstavlja nedostatak transparentnosti medijskog vlasništva. Kako publika može da proceni pouzdanost informacija, kada ne zna ko ih obezbeđuje? Kako novinari mogu da rade dobro svoj posao, ako ne znaju za koga rade? Kako organi nadležni za medije mogu da se bore sa preteranom koncentracijom u medijskom sektoru, kada ne znaju ko upravlja medijima?

Monitor medijskog vlasništva stoga nastoji da promoviše transparentnost i da odgovori na pitanje ko zaista kontroliše medijske sadržaje, sa ciljem da podigne svest javnosti i kreira bazu zasnovanu na činjenicama kako bi svi akteri odgovarali za trenutno stanje u medijima.

Pošto smatramo da je transparentnost vlasništva osnovni preduslov za postojanje medijskog pluralizma, pružamo informacije o tome koliko su medijske kuće spremne da daje informacije o svojoj vlasničkoj strukturi. Na osnovu njihovih odgovora, razlikujemo nekoliko nivoa transparentnosti. Nivo transparentnosti je procenjen za svaki medij i svaku medijsku kuću.

4. Kakvu vrstu kontrole koncentracije predlaže Monitor medijskog vlasništva?

Monitor medijskog vlasništva se ne ponaša normativno i ne sugeriše kako da se medijsko vlasništvo kontroliše. Koja vrsta kontrole vlasništva medija je najbolja, zavisi od samog konteksta u kom se zemlja nalazi, kao i od postojećih zakonskih i tržišnih uslova i raspodele vlasništva.

Monitor medijskog vlasništva predstavlja sredstvo za postizanje transparentnosti u cilju podsticanja demokratske diskusije o ovom problemu i poštovanja principa dobre vladavine. Odluke koje se donose će vrlo verovatno biti bolje, i preciznije će odražavati potrebe i želje građana, pogotovo ako građani imaju pristup pravim informacijama i diskusijama u atmosferi u kojoj se mišljenja i stavovi mogu slobodno iskazati.

 

 

5. Kako se prikupljaju i validiraju podaci?

U najvećem broju slučajeva, korišćene su zvanične baze podataka, kao i vrlo pouzdani izvori. Ukoliko podaci nisu bili dostupni, informacije smo tražili direktno od medijskih kuća i istraživačkih instituta. Svi izvori su navedeni u Biblioteci.

Na pitanja i zahteve za dodatnim informacijama odgovara Balkanska istraživačka mreža BIRN.

Po pitanju udela u TV gledanosti, projekat Monitor medijskog vlasništva je sarađivao sa kompanijom Nielsen Serbia (Podaci o udelu u TV gledanosti, 2016 - 2017). Na globalnom nivou, Nielsen koristi standardizovanu i nezavisnu metodologiju za istraživanje konzumiranja medijskih sadržaja, čije rezultate prodaje kompanijama. Monitor medijskog vlasništva je kupio ove podatke po sniženoj ceni za nevladine organizacije. Podaci o udelima u čitanosti štampanih medija i slušanosti radija su kupljeni od agencije IPSOS Serbia. Podaci o udelu u posećenosti online medija je obezbedilo udruženje Interactive Advertising Bureau Serbia (IAB), koje je angažovalo Gemius da meri online posećenost, a podaci su dostupni ovde. Za Monitor medijskog vlasništva korišćeni su Gemius podaci iz marta 2017.

Nielsen Audience Data TV, 2016-2017

IPSOS Print Audience Measurement, 2017

IPSOS Radio Audience Measurement 2016-2017

Gemius Online Audience Measurement, March 2017 

6. Kako se određuju „najrelevantniji“ mediji?

Osnovno pitanje glasi - Koji mediji utiču na proces kreiranja javnog mnjenja? Sa ciljem da analiziramo sve relevantne medije, obuhvatili smo sve tradicionalne tipove medija (štampane, radio, televiziju i online).

Mediji su odabrani na osnovu sledećih kriterijuma:

•  Monitor medijskog vlasništva se fokusirao na medije sa najvećim prosečnim auditorijumom, mereno na osnovu udela u gledanosti, slušanosti ili čitanosti. Osnovu za selekciju medija su predstavljala najnovija istraživanja koje je obezbedio Nielsen (TV za period april 2016 - mart 2017.), IPSOS (štampani mediji 2017. i radio za period 2016 - 2017.) i Gemius (Online, mart 2017).

• Informativnost i sadržaj. Istraživanje se fokusira na opšte informacije sa nacionalnom pokrivenošću. Mediji sa posebnim tematskim fokusom (kao što su muzika i sport), društvene mreže, pretraživači i reklame nisu obuhvaćeni ovim izborom.

Najpre je po ovim kriterijumima odabrano 10 medija po svakom tipu (TV, radio, štampani mediji, online). Detaljnija analiza ovih najrelevantnijih medija omogućava identifikovanje tendencija u medijskoj koncentraciji. Novi mediji će biti dodati na ovu listu, ukoliko pokažu relevantnost u smislu toga kako njihov vlasnik utiče na javno mnjenje (pročitajte više u delu „Kako je obavljena selekcija medija?“)

7. Kako je obavljena selekcija medija?

Televizije su odabrane na osnovu udela u gledanosti i to na osnovu izveštaja „Podaci o udelu u TV gledanosti“ kompanije Nielsen za period od 01. aprila 2016 – 31. marta 2017, za koji je korišćen merač gledanosti. Uzorak Monitora medijskog vlasništva u Srbiji obuhvata 11 televizija sa nacionalnom i regionalnom frekvencijom, što podrazumeva i kablovske kanale. U Srbiji ima samo 5 medijskih kuća koje imaju licencu za nacionalnu frekvenciju.

Radio-stanice su odabrane na osnovu merenja udela u slušanosti agencije IPSOS, koje navodi 10 najslušanijih stanica na osnovu prosečne nedeljne slušanosti bez obzira na to koje područje pokrivaju.

Uzorak štampanih medija Monitora medijskog vlasništva obuhvata sve nacionalne dnevne novine sa informativnim sadržajem (8 medija), 6 nedeljnika i 1 mesečnik. Agencija IPSOS je obezbedila pregled udela u čitanosti za period od januara do marta 2017. godine. Za tržište online medija, pažnju smo obratili na informativne veb sajtove, jer oni doprinose kreiranju javnog mnjenja. Društvene mreže, online prodavnice i reklamne sajtove nismo uzeli u obzir, jer oni nisu relevantni u smislu uredničke politike i vlasničke strukture. Informacije o online publici obezbedilo je udruženje IAB (Interactive Advertising Bureau), koje je angažovalo Gemius da prikupi podatke o broju poseta sajtovima, ali mobilni uređaji ovde nisu uračunati. Rezultati su dostupni ovde: www.audience.rs.

8. Zašto Srbija?

Srbija se nalazi na 66. mestu od 180 zemalja Indeksa slobode medija u svetu za 2017. godinu, koji je objavila organizacija Reporteri bez granica. Indeks rangira države prema faktorima kao što su nezavisnost medija, autocenzura, vladavina prava, transparentnost i zloupotrebe. Ovaj rezultat ukazuje na probleme u vezi sa medijskim slobodama sa kojima se Srbija suočava, što podrazumeva problematični odnos prema medijskom pluralizmu, medijskoj nezavisnosti i transparentnosti. Na osnovu ovog Indeksa, zaključuje se da Srbiju vredi detaljnije analizirati zbog rizika od medijske koncentracije. Pored toga, Srbija je kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, a u februaru 2017. godine je otvorila poglavlja 20 i 26, koja obuhvataju odredbe o regulativi u oblasti medija i medijskom pluralizmu.

Tokom procesa izrade Monitora medijskog vlasništva neophodna je saradnja sa kompetentnom partnerskom organizacijom u zemlji istraživanja. Ovaj izveštaj ne bi bio moguć bez posvećenog rada lokalnog tima koji je okupila Balkanska istraživačka mreža.

9. Da li Monitor medijskog vlasništva postoji samo u Srbiji?

Monitor medijskog vlasništva je razvijen kao ustaljena metodologija, koja jeste i koja će biti univerzalno primenljiva. Iako je trend koncentracije medijskog tržišta vidljiv u čitavom svetu, primena ove metodologije će se najpre odvijati u zemljama u razvoju. Monitor medijskog vlasništva je 2015. godine primenjen u Kambodži i Kolumbiji, a 2016. u Tunisu, Turskoj, Ukrajini, Peruu i Mongoliji. Ove godine, pored Srbije, Monitor će biti objavljen i u Gani, Brazilu, Maroku i Pakistanu.

10. Koja su ograničenja ovog istraživanja?

  • Nismo mogli da izračunamo koncentraciju tržišta na osnovu tržišnog udela, pošto kompletni i relevantni podaci nisu javno dostupni. Podaci o finansijama su dostupni samo za kompanije, ali ne i za same medije.
  • Osim podataka za online medije, zvanični podaci o udelu u gledanosti, čitanosti ili slušanosti nisu javno dostupni, već ih prodaju agencije za istraživanja. Gemius pruža podatke o online posetama, ali ne i sa mobilnih uređaja, što ne može da pruži kompletnu sliku online publike. Podaci se odnose samo na broj poseta sajtovima i zbog toga nije moguće izračunati koncentraciju online tržišta.
  • Nema zvaničnih informacija ili istraživanja tržišta oglašavanja u Srbiji.
  • Vremensko ograničenje. Neka istraživanja zahtevaju više vremena kako bi se detaljnije analizirale vlasničke strukture.
  • Monitor medijskog vlasništva nije zamišljen tako da se previše bavi lokalnom i regionalnom medijskom scenom, koja u Srbiji itekako zavređuje pažnju.

11. Kome je namenjen Monitor medijskog vlasništva?

Baza podataka

  • omogućava svakom građaninu da bude informisan o medijima uopšte;
  • je zasnovana na činjenicama i pomaže zalaganjima civilnog društva za podizanje svesti o medijskoj koncentraciji i vlasništvu;
  • predstavlja referencu za nadležne i državne organe zadužene za zaštitu konkurencije prilikom donošenja regulatornih mera za očuvanje medijskog pluralizma.

12. Koji je sledeći korak?

Ova baza predstavlja kratki prikaz trenutne situacije u odgovarajućem kontekstu. BIRN će je redovno dopunjavati.

 

 

13. Da li postoje slični projekti?

Centar za medijski pluralizam i medijske slobode (Centre for Media Pluralism and Media Freedom - CMPF) na Institutu Evropskog univerziteta (EUI) sprovodi projekat Monitor medijskog pluralizma (Media Pluralism Monitor - MPM). Ovaj projekat, koji finansira Evropska unija, identifikuje pretnje pluralizmu, a uzima u obzir široki spektar indikatora, uključujući pravne, ekonomske i društveno-kulturološke faktore, dok je koncentracija medijskog vlasništva tek jedna od šest dimenzija ove metodologije. Monitor medijskog pluralizma procenjuje rizik po medijski pluralizam u zemljama Evropske unije.

  • Reporter without borders
rs
en
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ