This is an automatically generated PDF version of the online resource serbia.mom-rsf.org/en/ retrieved on 2019/07/19 at 08:27
Reporters Without Borders (RSF) & BIRN SERBIA - all rights reserved, published under Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International License.
BIRN SERBIA LOGO
Reporters without borders
  • Reporter without borders
sr
en

Tržište štampe

Čak 881 štampano izdanje registrovano je u Registru medija Agencije za privredne registre. Podaci IPSOS-a pokazuju da se 1,5 miliona ljudi informiše putem dnevne štampe, odnosno, 2,5 miliona kupuje nedeljnike. Ovaj udeo u publici mnogo je manji u odnosu na elektronske medije (naročito TV) i onlajn, a zabrinjava i trend konstantnog smanjenja čitalačke publike koji istraživači beleže u proteklih nekoliko godina.   

Prema podacima agencije IPSOS, osam dnevnih listova i šest nedeljnika zauzimaju najveći udeo u čitanosti štampanih medija. Najpopularniji su tabloidi, koji se istovremeno nalaze i među najjeftinijim dnevnim novinama. Neki od njih se prodaju po jedva održivoj ceni od samo 30 dinara (oko 0,20 EUR) po primerku.

Jedno od glavnih obeležja štampanih medija u Srbiji su provladini tabloidi koji se koriste za napad na političku opoziciju, kao i na sve ostale javne ličnosti koje kritikuju vlast. Ovi tabloidi često proizvode lažne vesti i šire propagandu.

Po svojoj prirodi, isti ti tabloidi su oni koji gotovo svakodnevno povređuju ili krše etičke i profesionalne medijske kodekse. Podaci monitoringa Saveta za štampu pokazuju da je od avgusta do decembra 2018. godine bilo preko 3 hiljade prekršaja Kodeksa novinara, a da su gotovo sve prekršaje počinili tabloidi Alo!, Srpski telegraf, Kurir i Informer.

Ostali listovi nemaju visok tiraž, ali ipak utiču na oblikovanje javnog mnjenja. Neki od njih imaju dugu tradiciju, kao na primer Politika, koja je osnovana 1904. godine i najstariji je list u zemlji.

Iako su formalni vlasnici većine štampanih medija poznati, u javnosti se postavlja pitanje o tome ko zaista stoji iza njih. Najproblematičniji primeri transparentnosti vlasništva svakako su dnevni listovi Večernje novosti i Politika, koji su privatizovani pod izrazito nejasnim okolnostima i kod kojih država još uvek igra dominantnu ulogu. U slučajevima gde su pojedini novinari i urednici formalni osnivači i vlasnici određenih medija, smatra se da postoje skrivene veze sa uticajnim biznismenima, advokatima ili pojedincima iz sveta kriminala.

Slabo razvijena ekonomija i veliki javni sektor stvaraju situaciju u kojoj je država veliki oglašivač, pogotovo u štampanim medijima. Na ovaj način se stvara efikasan mehanizam za kontrolisanje medija, koji su u stalnoj opasnosti od gubitka prihoda od oglašavanja iz javnih sredstava ukoliko kritikuju vladajuću političku elitu.

Većina štampanih medija ima i uticajne onlajn portale. Prema podacima kojima raspolaže Gemius, onlajn portali pet dnevnih novina - Blic, Kurir, Alo, Informer i Večernje Novosti, nalaze se među deset najposećenijih web sajtova u Srbiji.

Štampana izdanja
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ