Tržište radio stanica

Odkad se vesti na internetu objavljuju najbrže,  radio pokušava da se komercijalizuje emitovanjem uglavnom muzičkih i zabavnih sadržaja. Uopšteno govoreći, u okviru ovog globalnog trenda deluje i skromno srpsko tržište. Sa godišnjim budžetom za oglašavanjeod oko 7 miliona dolara, 319 registrovanih radio-stanica i određenim brojem piratskih, produkciji radijskog programa ne ostaje mnogo prostora za kreativnost i kvalitetan program.

Bez obzira na broj stanica, samo četiri najveća igrača dolaze do polovine ukupne publike na visoko koncentrisanom radijskom tržištu. Dve radio-stanice Medijskog javnog servisa (sa 9,4% udela u slušanosti) i pet komercijalnih radio-stanica - Radio S i Radio S2 (19,6%), Radio HIT FM i Radio TDI (11,9%) i Radio Play (10,3%) se nalaze među 10 najslušanijih u zemlji.

U aktuelnom kontekstu snažnih političkih uticaja, pa čak i kontrole medija, radio je izgubio važnu ulogu koju je imao tokom devedesetih. Dobar primer je bivši radio B92, koji je bio simbol nezavisnosti medija i stalne borbe za njenu odbranu. Tokom 90-ih i 2000-ih, bio je poznat po svojim vestima i izveštavanju o aktuelnim događajima. Nakon što je prodat međunarodnoj medijskoj kući 2010. godine, B92 je pretvoren u radio-stanicu koja emituje samo muziku, uprkos izvanrednim rejtinzima koje je ranije imao zahvaljujući svom informativnom programu. Preklapanje ova dva trenda, globalne komercijalizacije i jakih političkih uticaja u zemlji, podstakli su ovu naglu promenu.

Vlasnici Radija S, radio-stanice sa najvišim rejtingom, i radija sa nacionalnom frekvencijom HIT FM, povezani su sa aktuelnim vlastima. Radio S je osnovala Socijalistička partija Srbije (koja je tada bila koalicioni partner SNS-a), a njen vlasnik je visoki funkcioner ove stranke. Porodica Krdžić, vlasnik radio-stanice sa nacionalnom frekvencijom HIT FM i regionalnog TDI radija, takođe neguje bliske odnose sa vladajućim SNS-om. Nakon što su privatizovali televiziju Studio B 2014. godine, mediji i produkcijske kuće u vlasništvu ili povezane sa porodicom Krdžić, dobili su značajna budžetska sredstva kroz mehanizme finansiranja projekata od javnog značaja.

Na ovako malom i kontrolisanom tržištu, radio-stanice u velikoj meri podsećaju jedna na drugu, jer emituju uglavnom popularnu muziku i emisije zabavnog karaktera, ne ostavljajući prostor za drugačije stavove. Nakon što su pod čudnim okolnostima otpušteni sa pojedinih radio-stanica, nekolicina popularnih voditelja i novinara našla je rešenje u emitovanju na Internet platformama kao što je SoundCloud. Zbog toga ima i onih koji tvrde da Internet, iako je doprineo opadanju njegove slušanosti, može zapravo spasiti radio.

Radio stanice
  • Reporter without borders
rs
en
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ