Tržište TV stanica

Televizija je daleko najpopularniji medij u Srbiji. Prema podacima agencije AGB Nielsen, tokom 2015. godine, prosečni gledalac proveo je 315 minuta dnevno pred malim ekranom. Broj gledalaca se povećava tokom dana i dostiže više od 40% populacije koja gleda televiziju između 20 i 23 časa.

Sve je počelo 1958. godine kada je nastala državna Televizija Beograd. Godine 1972. godine pokrenut je Drugi kanal, a Treći kanal je počeo sa emitovanjem 1989. godine. Televizijska slika Srbije je postala raznovrsnija tek tokom 1990-ih i 2000-ih. Danas postoji više od 250 TV stanica (82 lokalne stanice, 27 regionalnih, 5 nacionalnih i preko 100 kablovskih kanala) sa nedeljnim auditorijumom od 6,9 miliona ljudi.

Ipak, ovako veliki broj televizijskih kanala može da računa na relativno male prihode od oglašavanja (procenjena vrednost tržišta televizijskog oglašavanja u Srbiji tokom 2015. godine iznosila je 87,7 miliona EUR), a nadoknade državi za izdavanje licenci su veoma visoke. Sve ovo čini celokupni televizijski sektor finansijski neodrživim, što podstiče emitere da nude jeftine zabavne sadržaje umesto kvalitetnog informativnog programa. Rezultat je da su reality show emisije veoma gledane u Srbiji. Na primer, televizija Happy koja ima nacionalnu frekvenciju, postala je izuzetno popularna zbog svoje reality show emisije „Parovi“ koja konstantno krši etičke kodekse, jer prikazuje promiskuitetni seks, nasilje i govor mržnje.

Prema istraživanju Unije evropskih emitera (EBU) iz marta 2016, zemlje jugoistočne Europe (među kojima je i Srbija) pokazuju najniži stepen poverenja u televiziju.

Digitalizacija televizije u Srbiji završena je u leto 2015, nakon skoro 10 godina od njenog početka. Građanima je ponuđen neograničen izbor televizijskih kanala sa jasnijom i oštrijom slikom (HD), kvalitetnijim zvukom i nizom dodatnih usluga, kao što su titlovi, odloženo gledanje programa i elektronska kupovina. O ovom pitanju se u Srbiji raspravljalo još od 2006. godine, kada je u Ženevi potpisan sporazum i kada se država obavezala da će sprovesti proces prelaska na digitalno emitovanje. Proces je trajao čak devet godina, a Srbija je zbog nedostatka slobodnih frekvencija, zakonodavstva i skromnih finansijskih sredstava bila jedna od poslednjih evropskih zemalja sa analognim signalom.

TV stanice
  • Reporter without borders
sr
en
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ