Indikatori rizika po medijski pluralizam

Koncentracija medijske publike

Rezultat: Visok rizik

Ovaj indikator ima za cilj da oceni koncentraciju publike na svim medijskim platformama, a zasniva se na udelu u gledanosti, slušanosti ili čitanosti. Koncentracija se meri uz pomoć indikatora Top4 koji se najčešće koristi u ekonomskim merenjima.

 

 

Zašto?


TV tržište u Srbiji je visoko koncentrisano jer četiri najveća vlasnika imaju 62,35% udela u gledanosti. Na tržištu vodi Medijski javni servis sa tri TV stanice koje ukupno imaju do 23,17% udela u gledanosti. Pink Media Group koja je u vlasništvu Željka Mitrovića ima udeo u gledanosti od 16,44% sa tri Pink TV kanala - Pink 1, 2 i 3. Antenna Group u vlasništvu porodice Kyriakou iz Grčke ima dve velike TV stanice u Srbiji - B92 i Prva TV, preko kojih dolaze do 15,27% publike. Udeo u gledanosti televizije Happy TV iznosi do 7,47%. Kompanija je povezana sa Predragom Rankovićem, poznatijim pod nadimkom Peconi.

Radijsko tržište u Srbiji je visoko koncentrisano jer četiri najveća vlasnika imaju 51,2% udela u slušanosti. S Media Team (19,6%), Maxim Media Group (11,9%), PBS (9,4%) i Antenna Group Serbia (10,3%) su četiri najveća vlasnika.

Tržište štampanih medija u Srbiji je visoko koncentrisano jer četiri najveća vlasnika imaju udeo u čitanosti od 63,27%. Lider na tržištu je švajcarsko-nemačka kompanija Ringier Axel Springer Media koja ima udeo od 24,48% sa svoja tri izdanja (Blic, Alo!, Nin). Kompanija Adria Media Group sa dnevnim novinama Kurir i nedeljnikom Newsweek ima udeo od 13,8%. Insajder Tim (Informer) ima udeo od 12,74%, dok udeo Kompanije Novosti (Večernje novosti) iznosi 11,25%.

NizakSrednjiVisok
Koncentracija medijske publike - Televizija (horizontalno)

Iznos: 62,35%

  • Medijski javni servis: 23,17% (RTS1: 19,47%, RTS2: 2,95%, RTV1: 0,75%)
  • Pink Media Group: 16,44% (Pink TV: 14,91%, Pink2: 1,08%, Pink 3: 0,45%)
  • Antenna Group Serbia: 15,27% (B92: 5,44%, Prva TV: 9,83%)
  • Happy TV: 7,47% (Happy TV: 7,47%)
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju udeo u gledanosti manji od 25%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju udeo u gledanosti između 25% i 49%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju udeo u gledanosti veći od 50%.
Koncentracija medijske publike - Radio (horizontalno)

Iznos: 51,2%

  • S Media Team: 19,6% (Radio S: 14,5%, Radio S2: 5,1%)
  • Maxim Media Group: 11,9% (Hit FM: 8,4%, TDI Radio: 3,5%)
  • Medijski javni servis: 9.4% (Radio Belgrade 1: 6,2%, Belgrade 202:  3,2%)
  • Antenna Group Serbia: 10,3% (Play Radio: 10,3%)
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju udeo u slušanosti manji od 25%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju udeo u slušanosti između 25% i 49%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju udeo u slušanosti veći od 50%.
Koncentracija medijske publike - štampani mediji (horizontalno)

Iznos: 63,27%

  • Ringier Axel Springer Media: 25,48% (Blic: 13,8%, Alo!: 7,86%, Nin: 3,82%)
  • Adria Media Group: 13.8% (Kurir: 12,74%, Newsweek: 1,06%)
  • Insajder Tim: 12,74% (Informer: 12,74%)
  • Kompanija Novosti: 11,25% (Večernje Novosti: 11,25%)
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju udeo u čitanosti manji od 25%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju udeo u čitanosti između 25% i 49%.  Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju udeo u čitanosti veći od 50%. 

Meta podaci:

Merenje udela u čitanosti štampanih medija omogućio je IPSOS, a pošlo se od toga da 47,1% publike čita štampana izdanja. U svrhu računanja indikatora, udeo u čitanosti je izračunat proporcionalno kao da 47,1% čitalaštva zapravo predstavlja čitavu populaciju, odnosno 100%.Merenje čitanosti online medija je računato prema broju poseta, a ne prema udelu u čitanosti, te stoga nije bilo moguće oceniti koncentraciju tržišta online medija u Srbiji. Osim toga, Gemius meri pristup online portalima samo putem računara, ali ne uzima u obzir pristup preko mobilnih uređaja. Četiri najveća vlasnika bi trebalo da budu određena na osnovu svog tržišnog udela, ali s obzirom na to da u Srbiji podaci o tržišnom udelu nisu dostupni, četiri najveća vlasnika su određena na osnovu udela u gledanosti, slušanosti ili čitanosti.

Merenje slušanosti radio stanica – IPSOS, 2.1.2016-31.3.2017. XLS | 53 KB
Merenje gledanosti TV stanica - Nielsen, 1.4.2016-31.3.2017. XLS | 38 KB
Merenje čitanosti štampanih medija – IPSOS, januar-mart 2017. XLS | 97 KB
Merenje čitanosti online medija – Gemius, mart 2017. XLSX | 16.05 KB

Koncentracija medijskog tržišta

Rezultat: Nepoznat

Ovaj indikator ima za cilj da proceni horizontalnu koncentraciju vlasništva u medijskom sektoru. Koncentracija se meri uz pomoć indikatora Top 4 vlasnika. Rezultat Top4 se dobija sabiranjem tržišnih udela četiri najveća vlasnika na medijskom tržištu.

 

Iako Agencija za privredne registre pruža finansijske podatke o prihodima, informacije o finansijskim tokovima na medijskom tržištu nisu dostupne. Zbog toga je tržišni udeo medijskih kompanija nepoznat. Iz ovoga sledi da se koncentracija vlasništva nad medijima nije mogla izračunati na osnovu tržišnog udela. U skladu sa MOM metodologijom, ukoliko su za jednu zemlju dostupni podaci o publici, ali ne i o prihodima i tržišnim udelima, onda se podaci o tržišnim udelima isključuju iz analize, tj. rezultati se zasnivaju samo na podacima o publici, a podaci o prihodima se smatraju opcionim.

NIZAKSREDNJI VISOK
Koncentracija vlasništva - Televizija (horizontalno)
Iznos: nije procenjeno
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo manji od 25%. Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo između 25% i 49%. Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo veći od 50%. 
Koncentracija vlasništva - Radio (horizontalno) 
Iznos: nije procenjeno
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo manji od 25%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo između 25% i 49%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo veći od 50%.
Koncentracija vlasništva - štampani mediji (horizontalno)  
Iznos: nije procenjeno
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju tržišni udeo manji od 25%. Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju tržišni udeo između 25% i 49%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju tržišni udeo veći od 50%.
Koncentracija vlasništva kod pružalaca sadržaja na Internetu
Iznos: nije procenjeno
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju tržišni udeo manji od 25%. Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju tržišni udeo u između 25% i 49%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top 4) imaju tržišni udeo veći od 50%.

Regulatorna zaštita: Horizontalna koncentracija medijskog vlasništva

Rezultat: Srednji rizik

Ovaj indikator ima za cilj da oceni postojanje i efikasnu implementaciju zakonskih mera zaštite (koje se odnose na sam sektor i/ili Zakon o zaštiti konkurencije) u cilju sprečavanja visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u različitim medijima.

Rezultat: 14 od 20 (70%)

Postoje zakonske mere zaštite za sprečavanje koncentracije vlasništva u medijima, ali sprovođenje tih mera je problematično. Ovaj indikator ocenjuje rizik za mere koji štite od koncentracije vlasništva u medijima kao SREDNJI.

Zašto?

Rad svih medija u Srbiji regulisan je Zakonom o javnom informisanju i medijima. Postoji razlika u tome ko su nadležni organi odgovorni za kontrolu medijskih aktivnosti i gde se nalaze informacije o vlasništvu - u Registru. Radio i televizija su elektronski mediji i za njih važi poseban zakon - Lex specialis - Zakon o elektronskim medijima. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je nadležno regulatorno telo za radio i televiziju.

Štampani i online mediji su u domenu Ministarstva kulture i informisanja i u obavezi su da o u svakoj promeni vlasničke strukture obaveste Registar medija Agencije za privredne registre.

Ne postoji zakon koji reguliše internet portale kao poseban oblik medija, ali opšte zakonske odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima se odnose i na online medije.

Zakon o javnom informisanju i medijima reguliše horizontalnu koncentraciju vlasništva tako što ograničava vlasništvo i upravljačka prava, primenjujući kriterijume tiraža za štampane medije (50%) i prosečne gledanosti za elektronske medije (35%). Republika Srbija ima i Zakon o zaštiti konkurencije , koji detaljno reguliše ovo pitanje i primenjuje na sva fizička i pravna lica u Republici Srbiji, uključujući vlasnike medija.

Ministarstvo i Regulatorno telo zaduženi su za praćenje koncentracije i monopola u medijima. Međutim, kada se pogleda struktura medija u Srbiji, prag je postavljen tako visoko da je praktično nemoguće prekoračiti trenutnu granicu od 35% ukupnih kombinovanih rejtinga, odnosno 50% ukupnog godišnjeg tiraža, pa je ovaj oblik praćenja od male važnosti, bez konkretnih učinaka i predstavlja najveću slabost trenutnog medijskog zakonodavstva u Srbiji.

KONCENTRACIJA VLASNIŠTVA I/ILI KONTROLA - TELEVIZIJA I RADIO (linearne i nelinearne audio-vizuelne medijske usluge)

TV/Radio Opis DaNe ND MP
Da li medijska regulativa sadrži specifične pragove ili ograničenja, koji se zasnivaju na objektivnim kriterijumima (npr. broj dozvola, udeo u gledanosti, tiraž, podela deoničkog kapitala ili prava glasa, promet/prihod) kako bi se sprečila visoka horizontalna koncentracija vlasništva i/ili kontrola u ovom sektoru? Ovo pitanje ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na ovaj sektor) protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru TELEVIZIJE.  1      
Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje ograničenja u audiovizuelnom sektoru i/ili prima žalbe? (npr. organi zaduženi za medije i/ili zaštitu konkurencije)? Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja u poštovanju propisa o koncentraciji kod audio-vizuelnih medija.  1      
Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja?

Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:
•    Odbijanje izdavanja dodatnih licenci;
•    Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
•    Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane
•    Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
•    Devestitura.

 0.5      
Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?   Ovaj indikator ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u TV sektoru.  0.5      
Ukupno   3      
ŠTAMPA Opis Da Ne ND MP
Da li medijska regulativa sadrži specifične pragove ili ograničenja, koji se zasnivaju na objektivnim kriterijumima (npr. broj dozvola, udeo u čitanosti, tiraž, podela deoničkog kapitala ili prava glasa, promet/prihod) kako bi se sprečila visoka horizontalna koncentracija vlasništva i/ili kontrola u ovom sektoru? Ovo pitanje ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na ovaj sektor) protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru ŠTAMPANIH MEDIJA.    1      
Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje ograničenja u audiovizuelnom sektoru i/ili prima žalbe? (npr. organi zaduženi za medije i/ili zaštitu konkurencije)? Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja u poštovanju propisa o koncentraciji audio-vizuelnih medija.    1      
Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja? Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:
•    Odbijanje izdavanja dodatnih licenci;
•    Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
•    Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
•    Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
•    Devestitura.
 0.5      
Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?   Ovaj indikator ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru štampanih medija.  0.5      
Ukupno: 3

 

 

INTERNET Opis Da Ne ND MP
Da li medijska regulativa sadrži specifične pragove ili ograničenja, koji se zasnivaju na objektivnim kriterijumima (npr. broj dozvola, udeo u čitanosti, tiraž, podela deoničkog kapitala ili prava glasa, promet/prihod) kako bi se sprečila visoka horizontalna koncentracija vlasništva i/ili kontrola u ovom sektoru? Ovo pitanje ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na ovaj sektor) protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru INTERNETA.    0.5      
Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje ograničenja u audiovizuelnom sektoru i/ili prima žalbe? (npr. organi zaduženi za medije i/ili zaštitu konkurencije)?

 
Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja u poštovanju propisa o koncentraciji audio-vizuelnih medija.  0.5      
Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja?


Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:
•    Odbijanje izdavanja dodatnih licenci;
•    Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
•    Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
•    Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
•    Devestitura.

 

 0.5      
Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?   Ovaj indikator ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru Interneta.  0.5
Ukupno: 2
SPAJANJA MEDIJA  Opis Da Ne ND MP
Da li se visok nivo horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u medijskom sektoru može sprečiti kontrolom pravila pripajanja i konkurencije koja uzima u obzir specifične karakteristike medijskog sektora? Ovo pitanje ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na sektor i/ili Zakon o zaštiti konkurencije) protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u medijskom sektoru kroz spajanja. Na primer, zakon bi trebalo da spreči koncentraciju u postupcima spajanja:
- Sadržanjem odredbi specifičnih za medijski sektor kojima se nameću stroža ograničenja nego u drugim sektorima;
- Obaveznim učešćem nadležnih organa prilikom procesa spajanja, pripajanja i preuzimanja (npr. obaveza organa nadležnog za zaštitu konkurencije da zatraži mišljenje od organa zaduženog za medije);
- Mogućnošću odbacivanja odobrenja koncentracije od strane organa nadležnog za komunikacije zbog medijskog pluralizma (ili javnog interesa uopšte);
- Iako ne sadrži odredbe specifične za medije, ne isključuje sektor medija iz svog delokruga
   1      
Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje pravila kod spajanja, pripajanja i preuzimanja i/ili prima žalbe? (npr. organi zaduženi za medije i/ili zaštitu konkurencije)?  Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja.    1      
Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja? Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:
•    Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
•    Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
•    Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
•    Devestitura
 0.5      
Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?   Ovaj indikator ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole.     0.5      
Ukupno: 3

Zakon o zaštiti konkurencije (Službeni glasnik RS 51/2009 and 95/2013)

Vertikalna koncentracija vlasništva

Rezultat: Visok rizik

Ovaj indikator ima za cilj da oceni koncentraciju vlasništva nad medijima u različitim sektorima istovremeno - televiziji, novinama, radiju i drugim. Koncentracija se meri pomoću mere pod nazivom Top8.

Rezultat: Ovaj indikator ocenjuje dijagonalnu koncentraciju kao visoku, te je rizik po medijski pluralizam visok.

Zašto?

Najvećih 8 vlasnika u svim medijskim sektorima ima udeo u gledanosti i slušanosti od 70,66%, što prema MOM metodologiji predstavlja visoku koncentraciju. Međutim, u Srbiji je vlasništvo nad medijima odvojeno između audio-vizuelnog i sektora štampanih medija. Ne postoji ni jedna medijska kuća koja je aktivna u sva četiri medijska sektora. Veliki vlasnici televizija obično imaju i radio stanice, dok izdavači štampanih medija obično imaju i online verzije svojih izdanja. Televizija ostaje najpopularniji medij, popularnost radija i štampanih medija opada, dok Internet postaje sve važniji u celom svetu i Srbija tu nije izuzetak. Čak 5 od 8 najvećih vlasnika aktivni su u audio-vizuelnom sektoru, tj. poseduju radio i/ili televiziju: Medijski javni servis (19,83%), Pink Media Group (12,25%), Antenna Group Serbia (14,6%), S Media Team (7,21%) i Maxim Media Group (4,8%). Preostala 3 najveća vlasnika su izdavači štampanih medija: Ringier Axel Springer Media (5,87%), Adria Media Group (3,17%) i Insajder Tim (2,93%)

Udeli u gledanosti, slušanosti i čitanosti su procenjeni na osnovu podataka o konzumiranju medijskih sadržaja koje je objavila agencija Ipsos za maj 2017. Prosečni dnevni auditorijum televizije iznosi 70,7%, štampanih medija 23%, radija 36,8% i online medija 53,3%. Budući da podaci o udelu u čitanosti na Internetu nisu bili dostupni, već samo broj poseta, online portali kompanija nisu uzeti u obzir.

NizakSrednjiVisok

Iznos: 70.66%


Medijski javni servis: TV: RTS1, RTS2, RTV = 23,17% Radio: Beograd 1, Beograd 202 = 9,4%; Online: rts.rs
Ponderisana suma: TV 16,38 % + Radio 3,45 % = 19,83%
Pink Media Group: TV: Pink, Pink 2, Pink 3 = 16,44% Radio: Radio Pink = 1,7%
Ponderisana suma: TV: 11,62 + 0,63 = 12,25 %
Antenna Group Serbia: TV: B92, Prva TV = 15,27%; Radio: Play Radio = 10,3%; Online: b92.net
Ponderisana suma: TV 10,8 + Radio 3,8 = 14,6%
S Media Team: Radio: Radio S1, Radio S2 = 19,6%
Ponderisana suma: 7,21%
Maxim Media Group: TV: Studio B = 0,60%; Radio: TDI, Hit FM = 11,9%
Ponderisana suma: TV 0,42% + 4,38 = 4,8%
Ringier Axel Springer Media: Print: Blic, Alo!, Nin = 25,48%; Online: blic.rs, alo.rs
Ponderisana suma: 5,87%
Adria Media Group: Print: Kurir, Newsweek = 13,8%; Online: kurir.rs, espresso.rs
Ponderisana suma: 3,17%
Insajder Tim: Print: Informer = 12,74%; Online: Informer.rs
Ponderisana suma: 2,93%

Ukoliko u jednoj zemlji 8 najvećih vlasnika (Top8) imaju tržišni udeo ispod 50% u različitim medijskim sektorima.Ukoliko u jednoj zemlji 8 najvećih vlasnika (Top8) imaju tržišni udeo između 50% i 69% u različitim medijskim sektorima.Ukoliko u jednoj zemlji 8 najvećih vlasnika (Top8) imaju tržišni udeo veći od 70% u različitim medijskim sektorima.

Regulatorna zaštita: Vertikalna koncentracija medijskog vlasništva

Rezultat: Srednji rizik

Ovaj indikator ima za cilj da oceni postojanje i efikasnu primenu zakonskih mera zaštite (koje se odnose na sam sektor i/ili Zakon o zaštiti konkurencije) protiv visoke dijagonalne/ukrštene vlasničke koncentracije nad medijima u različitim sektorima istovremeno (štampani mediji, televizija, radio, internet). S obzirom na to da se ograničenja po pitanju vlasništva i/ili kontrole razlikuju od zemlje do zemlje, „visoka“ koncentracija bi morala biti procenjena u skladu sa standardima zemlje i ograničenjima koja propisuju domaći zakoni.

 

 

Zašto?

Rezultat: 5 od 8 (62.5%)

Što se tiče sankcionisanja, ograničenja i nadležnih organa, vertikalna koncentracija je regulisana na sličan način kao i horizontalna. Budući da je prag za koncentraciju postavljen previsoko, ovde se uočava isti problem, a to je da je praktično nemoguće dostići koncentraciju. Uopšteno govoreći, vertikalna koncentracija jedne kompanije je zabranjena, ali zakon dozvoljava vlasništvo nad drugom vrstom medija ili distribuciju preko povezanog pravnog lica. Tako je danas u Srbiji situacija da je najveći internet provajder (SBB) takođe vlasnik televizije (N1 je u vlasništvu kompanije United Group i EBRD-a), ali ne direktno, već preko svoje matične kompanije. Uredba o sprečavanju koncentracije postoji, ali nije efikasno sprovedena. Zbog toga je rizik za koncentraciju vlasništva nad medijima ocenjen kao SREDNJI.

DIJAGONALNA/UKRŠTENA VLASNIČKA KONCENTRACIJA U MEDIJIMAOpisDaNeNDMP
Da li medijska regulativa sadrži specifična ograničenja, koja se zasnivaju na objektivnim kriterijumima (npr. broj dozvola, udeo u gledanosti/čitanosti/slušanosti, tiraž, podela deoničkog kapitala ili prava glasa, promet/prihod) kako bi se sprečila visoka dijagonalna koncentracija vlasništva u medijima?  Ovaj indikator ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na ovaj sektor i/ili Zakon o zaštiti konkurencije) protiv visoke dijagonalne koncentracije u medijima.  1
Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje ograničenja i/ili prima žalbe? (npr. organ zadužen za medije)? 

Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja protiv dijagonalne koncentracije audio-vizuelnih medija.

  1
Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja?


Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:
•    Odbijanje izdavanja dodatnih licenci;
•    Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
•    Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
•    Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
•    Devestitura

 0.5
Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?Ovo pitanje ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova. 0.5

Da li se visok nivo dijagonalne koncentracije može sprečiti kontrolom pravila pripajanja i konkurencije koja uzima u obzir specifične karakteristike medijskog sektora?

 

Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja radi sprečavanja visoke dijagonalne koncentracije u različitim sektorima uz pomoć pravila o kontroli i zaštiti konkurencije.


 0.5 
Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja?Primeri sankcionisanja i primene pravnih lekova:
- Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
- Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
- Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
- Devestitura
Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?Ovo pitanje ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova regulative.
Ukupno (srednja vrednost  L-E i L-I podindikatora)5

Zakon o zaštiti konkurencije (Službeni glasnik 51/2009 i 95/2013)

Transparentnost vlasništva

Razultat: Srednja

Ovaj indikator ocenjuje transparentnost podataka o političkim vezama vlasnika medija pošto je transparentnost vlasništva ključni preduslov za postojanje medijskog pluralizama.

Rezultat: Kompanije registrovane u Srbiji su u obavezi da prijave svoju vlasničku strukturu Agenciji za privredne registre, čiji su podaci javno dostupni. Mi ocenjujemo transparentnost vlasništva u Srbiji kao SREDNJU.

Zašto?

Naš uzorak obuhvata 11 televizija, 10 radio-stanica, 15 štampanih izdanja i 12 online portala, što čini ukupno 48 medija. U 75% slučajeva, podaci su bili javno dostupni, tj. mogli su se naći u javno dostupnim bazama. 18,75% medija su aktivno transparentni, dok u 14,6% slučajeva, vlasništvo nije transparentno - podaci su nedostupni.


•    Za veći deo medija, tačnije njih 36, podaci o vlasništvu su javno dostupni u Agenciji za privredne registre.


•    9 medija su ocenjeni kao aktivno transparentni, a više od polovine njih pripada Medijskom javnom servisu, koji je zakonom obavezan da proaktivno i kompletno informiše javnost o svojoj vlasničkoj strukturi. 5 medija (3 televizije i 2 radio-stanice) pripadaju Medijskom javnom servisu. Preostala 4 medija su štampana i online izdanja koja pripadaju švajcarsko-nemačkoj kompaniji Ringier Axel Springer Media.


•    Za 7 medija podaci nisu dostupni, a kompanije nisu odgovorile na naš pisani zahtev. U nekim slučajevima, vlasnici su javno priznali da su vlasnici tih medija, ali to se ne vidi u javno dostupnoj dokumentaciji.


•    Nijedna kompanija nije aktivno prikrila svoju vlasničku strukturu kroz, na primer, lažne kompanije.

NIZAKSREDNJIVISOK
Kako biste procenili transparentnost i dostupnost podataka o vlasništvu u medijima?

Podaci o vlasnicima medija kao i o njihovoj političkoj pripadnosti su javno dostupni i transparentni.

(Aktivna transparentnost)



Ukoliko je primenljivo na >75 % uzorka.

Podaci o vlasnicima medija kao i o njihovoj političkoj pripadnosti postaju dostupni nakon istraživanja novinara, medijskih aktivista ili na zahtev.

(Pasivna transparentnost, javno dostupni podaci)


Ukoliko je primenljivo na >50% uzorka.

Podaci o vlasnicima medija kao i o njihovoj političkoj pripadnosti nisu lako dostupni javnosti, a novinari i aktivisti bezuspešno pokušavaju da otkriju ove informacije.

(Nedostupni podaci, aktivno prikrivanje)

Ukoliko je primenljivo na < 50%  uzorka.

Imajuću u vidu ove odgovore, razlikujemo nekoliko nivoa transparentnosti:

UdeoNivo transparentnostiOpis
9 od 48Aktivna transparentnostkompanija/kanal proaktivno i kompletno informiše o svojoj vlasničkoj strukturi, podaci se konstantno dopunjavaju i lako proveravaju
0 od 48Pasivna  transparentnostna zahtev, podaci o vlasništvu su lako dostupni od kompanija/kanala
36 od 48Javno dostupni podacipodaci o vlasništvu su lako dostupni iz drugih izvora, na primer javnog registra
7 od 48Nedostupni podacipodaci o vlasništvu nisu dostupni, kompanija/kanal odbija da podeli informacije ili ne odgovara, nema javno dostupne dokumentacije
0 od 48Aktivno prikrivanjepored nepostojanja informacija, kompanija aktivno prikriva svoju vlasničku strukturu kroz, na primer, lažne kompanije

Regulatorna zaštita: Transparentnost vlasništva

Rezultat: Nizak rizik

Ovaj indikator ima za cilj da oceni postojanje i efikasnost implementacije odredbi o transparentnosti i pružanju informacija u vezi sa vlasništvom i/ili kontrolom u medijima.

Zašto?

Rezultat: 4 od 5 = 80%

•    Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, mediji su u obavezi da na svom veb-sajtu ili u svom štampanom izdanju objave informaciju o svom izdavaču. Zakon propisuje da je onaj ko ne poštuje ovu odredbu dužan da plati novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 RSD - 1.000.000,00 RSD (oko 898,00 USD - 8.983,00 USD).


•    Mediji su u obavezi da u roku od 15 dana obaveste Registar medija o bilo kakvoj promeni. Ukoliko to ne urade, takođe će morati da plate kaznu u iznosu od 100.000,00 RSD - 1.000.000,00 RSD (oko 898,00 USD - 8.983,00 USD). Direktor izdavačke kuće može biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 RSD (89,80 USD) do 100.000,00 RSD (898,00 USD).

Odredbe transparentnosti OpisDaNeNDMP
Da li nacionalni (medijski, korporativni, poreski...) zakon sadrži odredbe o transparentnosti i pružanju informacija u vezi sa vlasništvom, koje obavezuju medijske kuće da objave svoje vlasničke strukture u dokumentima koja su dostupna javnosti? Cilj ovog pitanja je da proveri regulatorne mere zaštite transparentnosti prema građanima, korisnicima i javnosti uopšte. 1
Da li nacionalni (medijski, korporativni, poreski...) zakon sadrži odredbe o transparentnosti i pružanju informacija, koje obavezuju medijske kuće da obaveste nadležne organe o (promenama u) vlasničkoj strukturi (na primer nadležni organ za medije)? Cilj ovog pitanja je da proveri regulatorne mere zaštite za odgovornost i transparentnost prema nadležnim organima. 1
Da li postoji zakonska obaveza da se pruže relevantne informacije nakon svake promene vlasničke strukture?Ovo pitanje ima za cilj da proceni da li zakon propisuje pravila o javnoj dostupnosti tačnih i najnovijih informacija o vlasništvu u medijima. Ovo je uslov za efikasnu transparentnost.   1
Da li postoje neke sankcije u slučaju nepoštovanja obaveze o pružanju informacija?Ovo pitanje ima za cilj da proceni da li zakon o transparentnosti vlasništva u medijima može da se sprovodi uz pomoć sankcija.0.5
Da li obavezujuće odredbe omogućavaju da javnost zna koje je pravno ili privatno lice zaista vlasnik ili kontroliše medijsku kuću?  Ovo pitanje ima za cilj da proceni efikasnost zakona koji se tiču transparentnosti vlasništva u medijima i da li oni uspevaju da otkriju ko su pravi vlasnici medija. 0.5
Ukupno:4

(Politička) Kontrola medija i distributera

Rezultat: Srednji rizik

Ovaj indikator ocenjuje uticaj političkih veza i pripadnosti na kontrolu medija i distributera. Indikator ocenjuje i stepen diskriminacije od strane distributivnih mreža koje su politički obojene. 

Zašto?

Politička pripadnost vlasnika medija

TV: 40,21%

Pojedinci čija je politička pripadnost poznata vlasnici su 7 od 11 televizija u našem uzorku. Tri kanala pripadaju Medijskom javnom servisu (RTS 1, RTS 2, RTV 1 = 23,17%), tu je i Pink Media Group (Pink, Pink 2, Pink 3 = 16,44%), i na kraju Maxim Media Group (Studio B = 0,60%).

•    Iako bi Medijski javni servis trebalo da služi interesu javnosti, u njegovoj vlasničkoj strukturi i upravnim odborima nalaze se velikim delom ljudi koji su bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, što za rezultat ima politizaciju ove televizije.


•    Vlasnik kompanije Pink Media Group je Željko Mitrović koji je počeo da se bavi medijima 1990ih, kada je medijska scena bila kontrolisana od strane Slobodana Miloševića i Mirjane Marković. Mitrović je obezbedio stabilan rast svog medijskog biznisa tako što je oduvek negovao bliske odnose sa vlašću. Svoje poslovanje je proširio i van granica Srbije, širom Balkana.


•    Maxim Media Group je u vlasništvu porodice Krdžić, koja „igra u Vučićevom timu“. Porodica Krdžić je privukla pažnju javnosti kada je 2015. godine, nakon privatizacije televizije Studio B, njihova medijska kuća dobila čak trećinu sredstava za medijske projekte, za koje je tender organizovao Grad Beograd. Grad Beograd je dodelio 60% ukupne sume (248.058,00 USD) televiziji Studio B i radio stanicama Hit FM i Radio Karolina za projekte u 2015. godini.

Radio: 42,6%

7 od 10 radio stanica u našem uzorku su u vlasništvu ili ih kontrolišu pojedinci sa poznatom političkom opredeljenošću.

•    To su: S Media (Radio S i Radio S2 = 19,6%) čija je vlasnica (na papiru) majka Zorana Anđelkovića, bivšeg poslanika, a trenutno visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije; Maxim Media (Hit FM, TDI = 11,90%) u vlasništvu porodice Krdžić (vidi prethodno); Medijski javni servis (Radio Beograd 1 i Radio 202 = 9,40%) i Pink Media Group (Pink Radio = 1,7%) u vlasništvu Željka Mitrovića (vidi prethodno).

Štampani mediji: 50,73 %

8 od 15 medija u našem uzorku su u vlasništvu ili ih kontrolišu pojedinci sa poznatom političkom opredeljenošću.

•    Insajder Tim (Informer – 12,74%) je u vlasništvu Dragana Vučićevića, poznatog pristalice vladajuće partije, a njegov medij predstavlja platformu za direktne napade i prljave kampanje protiv svih glasova kritike.


•    Adria Media Group (Kurir i Newsweek – 13,8%), u vlasništvu Aleksandra Rodića, kontroverznog biznismena koji je, poput Željka Mitrovića, negovao bliske odnose sa svakim režimom. Ipak, on je bio i autor naslovne strane sa kritičkim sadržajem i porukama izvinjenja naciji zato što je dozvolio državi da instrumentalizuje njegove novine (tekst: Srbijo, izvini!)


•    Večernje novosti i Politika su među najstarijim novinama koje odlikuje kvalitetno novinarstvo, ali nisu uspešno privatizovane. Njihove privatizovane akcije su zamrznute, a vlasnička struktura je netransparentna. Novine praktično kontroliše država koja u njima ima značajan udeo (Večernje novosti – 30%, Politika – 50%).


•    Uređivačka politika lista Srpski telegraf (3,82%), koji je u vlasništvu Medijske mreže, sugeriše postojanje bliskih veza sa vlašću, jer novine često napadaju glasove opozicije i kritičare vlasti.


•    Vlasništvo nedeljnika Pečat (1,91%) je netransparentno, ali njegova uređivačka politika sugeriše bliske odnose sa vlašću. Aleksandar Vulin, nekadašnji urednik ovog lista, blizak je predsedniku Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću. Vulin je sada Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.


•    Urednik nedeljnika Ekspres je Goran Veselinović koji je bio kum na venčanju Aleksandra Vučića. Veselinović je i vlasnik agencije za odnose s javnošću Right koja je od 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, dobila veliki broj marketinških projekata.

Online: nepoznato

9 od 12 medija u našem uzorku su u vlasništvu ili ih kontrolišu pojedinci sa poznatom političkom opredeljenošću. S obzirom na to da udeo u čitanosti kod online medija nije dostupan, nismo bili u mogućnosti da izračunamo ukupni udeo u čitanosti online medija koje kontrolišu politički aktivni pojedinci.

•    Ovde spadaju online izdanja kompanije Adria Media Group: Kurir.rs i Espreso.rs; online izdanje Večernjih novosti: Novosti.rs, online izdanje Medijskog javnog servisa: rts.rs; telegraf.rs koji je u vlasništvu Veselina Jevrosimovića; mondo.rs u vlasništvu kompanije Telekom Srbija; online izdanje Informera: informer.rs; srbijadanas.com čija je vlasnica Aleksandra Martinović, koja je bila jedna od vlasnika kompanije Prointer IT Solutions and Services, povezane sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.

NIZAK Srednji VISOK
POLITIZACIJA MEDIJA

Koji je udeo u gledanosti televizija koje su u vlasništvu pojedinaca sa političkim vezama?

40,21%

Mediji koji imaju <30% udela u gledanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.  Mediji koji imaju <50% - >30% udela u gledanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.Mediji koji imaju >50% udela u gledanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.

Koji je udeo u slušanosti radio-stanica koje su u vlasništvu pojedinaca sa političkim vezama?

42,6%

Mediji koji imaju <30% udela u slušanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.Mediji koji imaju <50% - >30% udela u slušanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.Mediji koji imaju >50% udela u  slušanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.

Koji je udeo u čitanosti štampanih medija koji su u vlasništvu pojedinaca sa političkim vezama?

50,73%

Mediji koji imaju <30% udela u čitanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.  Mediji koji imaju <50% - >30% udela u čitanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.Mediji koji imaju >50% udela u  čitanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.   

Koliki je udeo u posećenosti onlajn medija koji su u vlasništvu pojedinaca sa političkim vezama? 

Nepoznato

Mediji koji imaju <30% udela u čitanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.    Mediji koji imaju <50% - >30% udela u čitanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.Mediji koji imaju >50% udela u  čitanosti su u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama.   

Politizacija vodećih distributera

Politizacija vodećih distributera se ocenjuje kao srednja, prvenstveno zbog provajdera kablovske televizije i interneta, gde kompanija u delimično državnom vlasništvu Telekom Srbija ima značajan uticaj na pružanje usluga. Kod štampanih medija, nema dokaza za političku povezanost distributera, pošto ovaj deo medijskog sektora stavlja veći fokus na poslovne i finansijske aspekte, a manje na političke.

•    Oko 75% srpske populacije ima pristup TV kanalima preko kablovske televizije. Glavni kablovski operateri su SBB (deo kompanije United Group), Telekom (u vlasništvu države) i Kopernikus (sa sedištem u Nišu). Najveći provajder je SBB sa 50% udela u tržištu, a njegova dominantna pozicija često se opisuje kao monopolska. Ovi kablovski operateri su u klimavoj pravnoj poziciji što se tiče vertikalne koncentracije, imajući u vidu da svi oni proizvode sadržaj i bave se distribucijom. Kompanija United Group je vlasnik informativnog kanala N1, Telekom ima 5 sportskih kanala u okviru sportskog paketa Arena, a Kopernikus, koji se dovodi u vezu sa SNS-om, ima 3 kanala.


•    Nezavisno telo RATEL je zaduženo za dodeljivanje frekvencija. Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze je nastalo sa ciljem da upravlja digitalnim TV kanalima. Nije bilo slučajeva diskriminatornih dela od strane ova dva preduzeća.


•    Pored pružanja usluga kablovske televizije, Telekom obezbeđuje i značajnu infrastrukturu za internet prenos. S obzirom na to da je delimično u državnom vlasništvu, Telekom nije imun na političke uticaje. Ostali mobilni i kablovski operateri takođe pružaju internet usluge.


•    Među najvećim distributerima nalaze se kompanije Beokolp, Centrosinergija, Futura plus, Global press, Štampa sistem, Trag press, itd. Nema dokaza o njihovim političkim vezama.

NIZAKSREDNJI VISOK
Kako biste ocenili ponašanje vodećih distributera štampanih medija?
Vodeći distributeri nisu politički povezani i ne ponašaju se diskriminatorno.Bar jedan od vodećih distributera je politički povezan i povremeno se ponaša diskriminatorno.   Svi vodeći distributeri su politički povezani i često se ponašaju diskriminatorno.  
Kako biste ocenili ponašanje vodećih radio distributera?
Vodeći distributeri nisu politički povezani i ne ponašaju se diskriminatorno.  Bar jedan od vodećih distributera je politički povezan i povremeno se ponaša diskriminatorno.   Svi vodeći distributeri su politički povezani i često se ponašaju diskriminatorno.  
Kako biste ocenili ponašanje vodećih televizijskih distributera?
Vodeći distributeri nisu politički povezani i ne ponašaju se diskriminatorno. Bar jedan od vodećih distributera je politički povezan i povremeno se ponaša diskriminatorno.   Svi vodeći distributeri su politički povezani i često se ponašaju diskriminatorno.  
Kako biste ocenili ponašanje vodećih internet distributera?
Vodeći distributeri nisu politički povezani i ne ponašaju se diskriminatorno. Bar jedan od vodećih distributera je politički povezan i povremeno se ponaša diskriminatorno.   Svi vodeći distributeri su politički povezani i često se ponašaju diskriminatorno.  

Upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji 2016 PDF | 3.20 MB Republički zavod za statistiku Republike Srbije

(Politička) kontrola finansiranja medija

Rezultat: Visoka

Ovaj indikator ocenjuje uticaj države na funkcionisanje medijskog tržišta, posebno obraćajući pažnju na rizik diskriminacije prilikom državnog oglašavanja. Diskriminacija se može ogledati u stavu koji se zauzima prema političkim partijama ili onima koji su bliski partijama na vlasti, kao i u kažnjavanju medija koji kritikuju vlast.

Državno oglašavanje podrazumeva svaku vrstu reklame plaćenu od strane vlade (nacionalne, regionalne, lokalnih samouprava), kao i od strane državnih institucija i kompanija.

Ukupni nivo uticaja na medije kroz dodeljivanje sredstava iz državnog budžeta za reklamiranje nosi VISOKI RIZIK po medijski pluralizam. 

Zašto?

Nema zvaničnih, centralnih ili kompletno javno dostupnih podataka o dodeljivanju državnih sredstava za reklamiranje, što ovaj posao čini jednim od najmanje transparentnih aspekata medijskog tržišta u Srbiji. Zbog svog potencijala za koruptivne radnje, državno oglašavanje je bilo predmet istraživanja koje je sproveo Savet za borbu protiv korupcije. U svom izveštaju iz 2015. godine, Savet je zaključio da su 124 državne institucije potrošile više od 60 miliona EUR u periodu između 2011. i 2014. godine, i naglasio da aktuelni model javnih nabavki usluga oglašavanja nije povećao transparentnost, konkurenciju ili efikasnost ovog posla.

Državno oglašavanje je regulisano Zakonom o oglašavanju koji je stupio na snagu 2016. godine i koji propisuje nekoliko anti-diskriminatornih mera. Pored toga, Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da sva budžetska davanja medijima moraju biti zabeležena u Registru medija, koji vodi Agencija za privredne registre. Ipak, ova vrsta budžetskih davanja nije vidljiva u Registru. 

NIZAKSREDNJI VISOK

Da li je državno oglašavanje u mediju proporcionalno njegovom udelu u gledanosti/čitanosti/slušanosti? Nedostaju podaci.

Državno oglašavanje u mediju je relativno proporcionalno njegovom udelu u gledanosti/čitanosti/slušanosti.

Državno oglašavanje u mediju je disproporcionalno njegovom udelu u gledanosti/čitanosti/slušanosti.

Državno oglašavanje se
 raspoređuje na samo mali broj određenih medija, a to nisu svi glavni mediji u zemlji. 
Kako biste ocenili pravila raspodele sredstava državnog oglašavanja?
Državno oglašavanje se raspodeljuje na osnovu transparentnih pravila.     Državno oglašavanje se raspodeljuje na osnovu nekih pravila, ali nije jasno da li su ona transparentna.   Nema pravila raspodele sredstava državnog oglašavanja u medijima. 
ZNAČAJ DRŽAVNOG OGLAŠAVANJA   

Koji je udeo državnog oglašavanja na celokupnom tržištu oglašavanja u štampanim medijima?

Nedostaju podaci

Udeo državnog oglašavanja predstavlja <5% celokupnog tržišta.  Udeo državnog oglašavanja predstavlja 5%-10% celokupnog tržišta. Udeo državnog oglašavanja predstavlja > 10% celokupnog tržišta.

Izveštaj o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga PDF | 1.56 MB Savet za borbu protiv korupcije Republike Srbije, 2015

(Politička) kontrola novinskih agencija

Rezultat: Srednja

Ovaj indikator ima za cilj da proceni opseg nezavisnosti najvećih novinskih agencija, uključujući procenu stepena državnog vlasništva i stepena nezavisnosti državnih novinskih agencija.

Rezultat: Politička kontrola nad novinskim agencijama nosi SREDNJI RIZIK po medijski pluralizam.

Zašto?

Tržišni podaci o novinskim agencijama nisu dostupni. U Srbiji su registrovane tri nacionalne novinske agencije. Dve su u privatnom vlasništvu - Beta i Fonet. Treća novinska agencija, Tanjug, jedan je od najstarijih medija u Srbiji. Datira iz 1943. godine, a od privatizacije 2014. godine u vlasništvu je države. Agencija Tanjug je prošla kroz neuspešni proces privatizacije. Ipak, ostala je na tržištu polulegalno, uprkos velikom broju medijskih stručnjaka koji smatraju da je to nefer situacija. Aktuelno Ministarstvo kulture i informisanja pokušava da pronađe prihvatljive zakonske mehanizme kojim bi Tanjug potpuno bio vraćen u državno vlasništvo.    

NIZAKSREDNJIVISOK 

Koji je tržišni udeo vodeće novinske agencije?

VREDNOST: Nema podataka.     

Nijedna novinska agencija ne dominira tržištem (zauzima >30% tržišta novinskih agencija). Jedna novinska agencija ima <50% ≥30% udela na tržištu novinskih agencija. Vodeća novinska agencija ima ≥50% tržišnog udela. 

Kako biste ocenili političke veze i/ili zavisnost najveće novinske agencije?

Uzorak: Sve novinske agencije sa najmanje 15% udela u čitanosti/gledanosti/slušanosti na nacionalnom nivou. 
Nijedna od najvećih novinskih agencija ne zavisi od političkih grupa u smislu vlasništva, veza sa funkcionerima ili uređivačke politike. Bar jedna od najvećih novinskih agencija zavisi od političkih grupa u smislu vlasništva, veza sa funkcionerima ili uređivačke politike.   Većina ili sve najveće novinske agencije zavise od političkih grupa u smislu vlasništva, veza sa funkcionerima ili uređivačke politike.

ГРАЂАНСКИ НАДЗОР ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ, Koalicija za nadzor javnih financija, 2016

  • Reporter without borders
rs
en
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ