Mediji pod opsadom

Uprkos napretku u procesu evropskih integracija i 17 godina demokratske tranzicije, Srbija još uvek ne uspeva da zaštiti medijske slobode, što je jedan od ključnih preduslova za konsolidaciju demokratije.

Međunarodne organizacije koje prate globalne trendove u slobodi medija i ostvarivanju ljudskih prava su, u poslednjih nekoliko godina, primetile ozbiljno slabljenje medijskih sloboda u Srbiji. Na primer, Indeks slobode medija organizacije Reporteri bez granica za 2017. godinu rangirao je Srbiju na 66. mesto (od ukupno 180 zemalja u kojima je merenje vršeno), što predstavlja pad od 7 mesta u odnosu na 2016. godinu.

Na sličan način, Indeks održivosti medija za 2017. godinu američke nevladine organizacije IREX ističe da „medijski sektor i dalje pati zbog nepotpune primene zakona“, a da „regulatorne agencije i Ministarstvo kulture i informisanja nisu u stanju da obezbede primenu medijskih zakona i održavanje konkurentnog medijskog tržišta“.

Oba indeksa dodatno naglašavaju da se nezavisni novinari i mediji još uvek suočavaju sa stalnim pritiscima od strane predstavnika vlasti ili sa napadima od strane provladinih medija. Sve ovo ima za posledicu pogoršanje kvaliteta izveštavanja, a posebno nedostatak informativnih programa. Ozbiljne emisije se više ne prikazuju, glasovi kritike na račun vlasti se retko čuju u tradicionalnim medijima, a novinari koji nisu spremni da se odreknu svog kritičkog izveštavanja dobijaju otkaz na poslu. Na primer, desetine novinara, urednika i direktora pokrajinskog javnog medijskog servisa RTV ostali su bez posla nakon što je Srpska napredna stranka došla na vlast u Vojvodini. Kao odgovor na ova dešavanja, pokret „Podrži RTV“ doveo je nekoliko desetina hiljada ljudi na ulice Novog Sada. Uprkos tome, urednička politika televizije RTV se promenila i preuzela jasnu provladinu ulogu.

Nadzorna uloga većeg broja medija je potisnuta, te su oni postali nosioci propagande vladajuće stranke, a sve manje su objektivni i nepristrani servisi u službi građana. Istraživanje koje je sproveo portal Cenzolovka 2014. godine pokazalo je da je Aleksandar Vučić, sada predsednik, a tada premijer i predsednik vladajuće stranke, bio na naslovnoj strani 10 dnevnih listova ukupno 877 puta, od čega samo 6 puta u negativnom kontekstu. Sličan trend je vidljiv u izveštavanju tokom predsedničkih izbora 2017. godine, kada je Vučić, u to vreme premijer i predsednički kandidat, bio čak deset puta više zastupljen na televizijama sa nacionalnom frekvencijom od svih ostalih kandidata zajedno.

Dok su tradicionalni mediji pod strogom kontrolom, online mediji se razvijaju, naizgled manje podložni cenzuri i otvoreni za različite glasove i građanski aktivizam. Više od 500 online medija nalazi se u registru medija Agencije za privredne registre Srbije. Međutim, online istraživačke mreže (kao što su BIRN, CINS i KRIK) i online platforme koje kritikuju vlast (kao što je Peščanik) podložne su raznim sajber napadima i kampanjama koje izvršavaju tzv. „botovi“ povezani sa vladajućom strankom. Izveštaj o napretku za 2016. godinu koji objavljuje Evropska komisija navodi kako je „i u online medijima, sloboda izražavanja izložena pretnjama, posebno zbog povećanog pritiska i napada na online novinare i blogere. Nije postignut značajan napredak u istraživanju napada na web stranice koji su se dogodili 2014. godine“.

Osim samog okruženja koje ne doprinosi razvoju slobodnih i nezavisnih medija, čitav medijski sektor se suočava sa sve težim ekonomskim prilikama. Malo i osiromašeno tržište oglašavanja u medijima, vredno oko 150 miliona EUR godišnje, nije u stanju da održi više od 1600 medija, koliko je trenutno registrovano u registru medija.

Velika konkurencija za sve manji budžet za oglašavanje navodi medije da se okrenu državnim izvorima finansiranja, što ih čini lakom metom za različite pritiske, pa čak i cenzuru. Netransparentna, nekontrolisana i jednostrana raspodela budžetskih sredstava koristi se kao efikasno sredstvo za favorizovanje ili kažnjavanje medija, kao i za ometanje normalnog funkcionisanja medijskog tržišta.

Ovde se ubrajaju subvencije povlašćenim medijima, selektivno oglašavanje državnih preduzeća, direktno sklapanje poslova sa medijima bez konkurencije ili mehanizama evaluacije, regulatorne manipulacije u vezi sa izdavanjem licenci i nedostatkom transparentnosti vlasništva, kao i povlašćeni tretman prilikom naplate poreza, otplate kredita ili poreskih dugova.

Nema potpunih i javno dostupnih podataka o finansiranju sredstava javnog informisanja i budžetima za oglašavanje državnih preduzeća i institucija. Nedostatak transparentnosti i vođenja evidencije i dalje predstavlja ozbiljan izazov prilikom procenjivanja potpunog obima i efekta ove vrste „meke“ cenzure u Srbiji.

Kao što je navedeno u izveštaju „Medijske reforme zastale u sporoj traci: Meka cenzura u Srbiji“, svetskog udruženja novina i izdavača (WAN-IFRA), čiji je istraživački partner bila Balkanska istraživačka mreža - BIRN „trošenje budžetskih sredstava na medije u Srbiji zahteva fundamentalnu i hitnu reformu kako se novac od poreskih obveznika ne bi koristio za nametanje meke cenzure. Umesto toga, trebalo bi ponuditi informacije od javnog značaja preko slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija što bi olakšalo informisano učešće u demokratskom društvu. Bez njega, srpski mediji će se suočavati sa daljom stagnacijom i propadanjem, a srpska demokratija sa nepredvidivom budućnošću“.

  • Reporter without borders
rs
en
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ