Privatizacija medija

Značajne promene u vlasničkoj strukturi medija dogodile su se 2015. kada se država odrekla direktnog vlasništva na medijima sprovođenjem procesa privatizacije. Novim zakonom o javnom informisanju usvojenim 2014. godine propisano je da se država mora osloboditi vlasništva u sektoru medija do jula 2015, uz naknadno produženje tog roka do oktobra 2015.  

Od nekadašnja 73 medijska preduzeća u državnom vlasništvu, njih 50 je ušlo u proces privatizacije u okviru portfelja Agencije za privatizaciju, 23 su primenila druge metode, neka su ugašena, a neka su iskoristila drugačije zakonske modalitete (na primer, akcionarska društva). Od 50 privatizovanih medija samo 34 su dobila nove vlasnike. Prema nalazima istraživanja koje je sproveo BIRN, 17 od ovih 34 medija dobili su vlasnike za koje je poznato da održavaju bliske veze sa političkim partijama.    

Kao i širi proces privatizacije, privatizacija u sferi medija bila je opterećena brojnim kontroverzama. Prema izveštaju Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, mnogi mediji su prodati kupcima koji ne ispunjavaju nužne uslove za učešće u procesu privatizacije.

Zato ne iznenađuje što su samo godinu dana posle kupovine neki od novih vlasnika prekršili ugovorne obaveze iz ugovora o privatizaciji. Najpoznatiji je slučaj Radio televizije Kragujevac, medijske kuće koja radi u četvrtom gradu po veličini u Srbiji, u regionu Šumadije u centralnoj Srbiji, koja je ugašena, što je ostavilo veliku prazninu u medijskom prostoru u zemlji. Novi vlasnik, Radojica Milosavljević, poznat po bliskim vezama sa Srpskom naprednom strankom, nije ispunio uslove iz ugovora o privatizaciji, zbog čega je ta medijska kuća izgubila dozvolu za emitovanje.       

Prvenstveno zbog slučaja Radio televizije Kragujevac, vlada je nedavno usvojila novu uredbu (maj 2017) kojom se privatizovani mediji praktično vraćaju pod nadzor lokalne samouprave. Prema usvojenoj Uredbi, organi lokalne samouprave mogu od republičke vlade zahtevati posebno ovlašćenje za preuzimanje upravljačke kontrole nad medijskim kućama na period od šest meseci da bi ih pripremili za novi krug privatizacije. Prema saznanjima BIRN-a lokalne samouprave su pored Radio televizije Kragujevac na taj način preuzele kontrolu nad medijskim kućama TV Blace, TV Pruga i Bačkopalanački nedeljnik (lokalni nedeljenik). Ali razlozi za zabrinutost time nisu otklonjeni, jer Uredba ne reguliše šta će se preduzeti u slučaju da medijska kuća ne bude privatizovana u ostavljenom roku od šest meseci.        

Pored pomenutih primera neuspelih privatizacija, možda najneslavniji i najbizarniji zabeleženi slučaj je privatizacije državne novinske agencije Tanjug. Njena privatizacija nije uspela, nakon čega je država usvojila odluku kojom je predviđeno gašenje Tanjuga. Ali to se nije dogodilo, pa Tanjug do danas nastavlja da radi u nejasnom pravnom status, a finansijski zavisi od ugovora sa državnim institucijama.    

Poslednji događaji otkrivaju brojne probleme u privatizaciji medija. Prema analizi Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, do 2010. godine privatizovano je ukupno 56 medija, od toga 18 bezuspešno, a ugovori za sporne privatizacije su poništeni.

Proces privatizacije preduzeća u državnom i društvenom vlasništvu u Srbiji započeo je ranih devedesetih godina, da bi se ubrzao posle demokratskih promena 2000, ali je nastavio da se oteže do danas. Za sve to vreme proces je bio opterećen brojnim problemima kontroverzama – neke od privatizovanih kompanije su se uspešno oporavile, ali mnoge privatizacije su bile kompromitovane korupcijom i dovele su do propasti nekada uspešnih preduzeća.    

  • Reporter without borders
sr
en
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ