Tržište oglašavanja u Srbiji

Država je već godinama najveći oglašivač u Srbiji.Novac poreskih obveznika se troši na brojne ugovore o sponzorstvu i oglašavanju prko ministarstava, državnih institucija, kompanija, agencija i lokalnih samouprava. Ipak, ukupna vrednost državnog oglašavanja i raspodela sredstava ostaju još uvek nepoznate zbog nepotpune regulative u ovoj oblasti. Najveći deo novca za oglašavanje odlazi nacionalnim medijima. Izvan velikih gradova, lokalne ekonomije i tržište oglašavanja su veoma slabo razvijeni. Vlasnici najmoćnijih agencija za zakup medijskog prostora neguju bliske odnose sa svakom vladajućom strukturom. Ove veze im pomažu da iskoriste sve težu ekonomsku situaciju u zemlji i vrše pritisak na uredništvo srpskih medija.

Prema najnovijim dostupnim podacima za 2016 godinu, ukupna vrednost tržišta oglašavanja u Srbiji iznosila je 174 miliona EUR. S obzirom na to da ima više od 1.600 registrovanih aktivnih medija koji se bore za svoj udeo na tržištu oglašavanja, ovaj iznos je nedovoljan da se svi trenutno registrovani mediji u Srbji održe u životu.

Najveća vrednost tržišta oglašavanja zabeležena je 2008. godine i iznosila je 206 miliona EUR. Nakon ovog rekorda, tržište je pogođeno svetskom ekonomskom krizom i počelo je da gubi vrednost, dostigavši najnižu u iznosu od 155 miliona EUR 2013. godine. Naredne 2014. godine, tržište je zadržalo istu vrednost, a 2016. godine zabeležen je porast od 7,3%, kada je dostignuta vrednost od 174 miliona EUR.

Udeo različitih tipova medija u ukupnom oglašavanju za period od 2008-2016. godine pokazuje da su televizija i radio uspeli da održe ranije vrednosti udela u oglašavanju, dok je oglašavanje u štampanim medijima smanjeno za 6%, a oglašavanje na otvorenom za 4%, prvenstveno zbog povećanja udela oglašavanja na Internetu.

Od 2008. godine, kada je dostiglo svoju najvišu vrednost, TV tržište beleži konstantni pad. Taj pad je 2013. godine bio čak 16% u odnosu na 2012. godinu, 2014. godine je održan isti nivo, a 2016. zabeležen novi porast (8,3%).

Za razliku od televizije, tržište oglašavanja na radiju je znatno manje, ali i ono je zabeležilo manji pad vrednosti tokom prethodnih godina. Najveće smanjenje zabeleženo je 2009. godine i iznosilo je 6,4 miliona EUR.

Tržište štampanih medija je obeležilo najdrastičnije i najkontinuiranije smanjenje prihoda od oglašavanja u periodu od 2008. do 2016 godine. Najveći pad je zabeležen 2009. godine, odmah nakon početka krize. Nakon toga, ovo tržište se malo oporavilo, ali je i dalje beležilo pad u prihodima. Najniža vrednost tržišta štampanih medija zabeležena je 2016. godine.

Pored svetske ekonomske krize, drugi faktori su takođe uticali na dinamiku i trendove na tržištu oglašavanja u Srbiji. Svedoci smo sve većeg korišćenja Interneta, što utiče na rastući udeo ovog medija u tržištu oglašavanja. Prema podacima udruženja IAB Serbia za 2015. godinu, ukupna vrednost tržišta digitalnog i interaktivnog oglašavanja procenjena je na 20 miliona EUR. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj vid oglašavanja je zabeležio rast od 11,2%. Ipak, značajni porast oglašavanja na Internetu ne može da nadoknadi sveukupno smanjenje celokupnog tržišta oglašavanja, čak i pored činjenice da i oglašivači i potrošači sve više koriste Internet.

Najveći rast prihoda 2015. godine zabeležen je u segmentu video oglašavanja (128%) sa procenjenom vrednošću tržišta od 1,05 miliona EUR, kao i u segmentu mobilnog oglašavanja (43%), koje je procenjeno na1,89 miliona EUR.

Izvori

Procena vrednosti tržišta oglašavanja - Desk analiza za 2016. godinu, Personalizovani izveštaj IPSOS-a, 2017

  • Reporter without borders
sr
en
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ