Politički sistem

Republika Srbija je parlamentarna demokratija. Veći deo izvršne vlasti pripada Premijeru i Vladi koju bira Narodna skupština. Skupština Srbije ima 250 poslanika koji imaju četvorogodišnji mandat, mada Narodnu skupštinu može raspustiti Predsednik na preporuku Vlade ili ako se ne može formirati nova vlada nakon izglasavanja nepoverenja. Predsednik Republike se bira na direktnim izorima na mandat od pet godina i ne sme ostati na ovoj funkciji duže od dva mandata. Iako se predsednik bira glasanjem na izborima, ova funkcija ima veoma malu izvršnu vlast.

Sadašnji Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izabran je na izborima održanim 2. aprila 2017. godine, kada je obezbedio apsolutnu većinu već u prvom krugu. Poslednji parlamentarni izbori održani su 24. aprila 2016. godine, a koalicija okupljena oko vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) osvojila je 131 od 250 poslaničkih mesta, čime je obezbedila apsolutnu većinu. Uprkos tome, Srpska napredna stranka je odlučila da formira koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS) uz podršku nekoliko stranaka koje predstavljaju nacionalne manjine u Srbiji.

Srbija je započela tranziciju iz perioda komunizma sa prvim višestranačkim izborima održanim krajem 1990. godine. U to vreme, Srbija je još uvek bila deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Međutim, za razliku od mnogih drugih bivših komunističkih zemalja srednje i istočne Evrope, u kojima je napuštanje komunizma završeno uspostavljanjem demokratskih političkih sistema, u Srbiji je uspostavljen novi tip autoritarnog političkog sistema pod vladavinom Slobodana Miloševića, koji je i sam bio komunista. Tek na izborima 2000. godine kada je Slobodan Milošević konačno srušen, Srbija je započela svoju tranziciju ka  demokratskom političkom sistemu.

Srbija je postigla značajan napredak u konsolidovanju demokratije i demokratskih institucija u periodu nakon 2000. godine.  Ipak, posle dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, a naročito od 2014. godine kada je stranka obezbedila apsolutnu većinu u Parlamentu, demokratske slobode su počele da slabe. Stepen demokratskog razvoja Srbije prema ocenama organizacije Freedom House smanjivao se tokom 2015, 2016. i 2017. godine, dostigavši najniži nivo od 2004. godine. Ocena medijskih sloboda je prema izveštaju takođe drastično pala.

 

 

  • Reporter without borders
rs
en
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ