Upotreba medija u Srbiji

Prema podacima iz izveštaja Evropske radiodifuzne unije (EBU) za 2017. godinu, građani Srbije u načelu ne veruju medijima. Najmanje se veruje štampanim medijima (neto indeks poverenja1 – 36), a slede televizija i društvene mreže (neto indeks poverenja – 20). Ljudi u Srbiji najviše veruju internetu (neto indeks poverenja – 2). U svim segmentima tržišta poverenje u medije pokazuje trend opadanja.         

Uprkos niskom nivou poverenja, građani Srbije redovno prate medije. Tokom 2016. godine u proseku su dnevno trošili 24,2 minuta na čitanje novina, 14,5 minuta na čitanje časopisa, 317 minuta na gledanje televizije, 87 minuta na slušanje radija i 175 minuta na korišćenje interneta. Tipičan građanin Srbije je u proseku dnevno provodio više od deset sati (617,7 minuta) u konzumiranju različitih vrsta medija.     

Televizija, kao tradicionalni medij, i dalje je najpopularnija u Srbiji, ima najveći udeo publike i najvišu frekvenciju potrošnje. Prosečni nedeljni broj gledalaca televizije u 2016. godini iznosio je 4.770.000. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije za 2016. godinu, 97,8% domaćinstava poseduje bar jedan TV aparat, a 57,3% ima kablovsku televiziju. Iako je pojava interneta donela značajne promene u potrošačkim navikama u medijskoj sferi, TV je i dalje vodeći medij za svakodnevno informisanje (53,2% u 2016).     

Kao moderni masovni medij internet je izvršio značajan prodor u najšire slojeve stanovništva i tako postao drugi najvažniji medij za svakodnevno informisanje u Srbiji (36,8% u 2016). Trenutno gotovo dve trećine (64,7%) domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu, dok je procenat onih koji imaju širokopojasni pristup u 2016. porastao na 57,8%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije za istu godinu, 65,8% domaćinstava poseduje personalni kompjuter.   

U pogledu tekućih trendova, evidentno je da udeo interneta raste na račun televizije. 

Veoma mali procenat stanovnika Srbije, svega 1,6%, koristi radio kao izvor informacija, a većina ga sluša zbog zabavnih sadržaja. Prosečan sedmični broj slušalaca radijskih programa u 2016. godini iznosio je oko 3.300.000 građana Srbije starijih od 16 godina. Više od dve trećine domaćinstava u Srbiji (68%) poseduje radio. Od 2009. do 2014. udvostručio se procenat stanovnika koji su raspolagali tehničkim uslovima za prijem radio programa putem interneta, sa 24% na 51%.

Samo jedan od dvadeset stanovnika Srbije koristi štampane medije za pristup vestima i svakodnevno informisanje. Dnevne novine su zabeležile najveći pad ukupne potrošnje u odnosu na druge tipove medija. Neki od čitalaca su prešli na internet, a šire prisustvo na internetu je oblast u koju izdavači dnevnih novina ulažu najviše napora u pokušaju da opstanu na tržištu.

[1] Neto indeks poverenja je mera koju je razvila Služba EBU za istraživanje medija radi utvrđivanja nivoa poverenja građana u različite tipove medija u pojedinim zemljama. Neto indeks poverenja se definiše kao razlika između procenata stanovnika koji na pitanje iz ankete  odgovaraju „obično verujem“ i onih koji odgovaraju  „obično ne verujem“, uz zanemarivanje onih koji su odgovorili „ne znam“. 

 

 

  • Reporter without borders
rs
en
  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ