This is an automatically generated PDF version of the online resource serbia.mom-rsf.org/en/ retrieved on 2019/11/19 at 01:03
Reporters Without Borders (RSF) & BIRN SERBIA - all rights reserved, published under Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International License.
BIRN SERBIA LOGO
Reporters without borders

Upotreba medija u Srbiji

Građanima Srbije na raspolaganju je veliki broj medija. Podaci iz Registra medija koji vodi Agencija za privredne registre pokazuje da je u ovaj registar upisano preko 2000 medija – preko 800 štampanih izdanja, više od 300 radio stanica, preko 200 TV kanala i gotovo 600 portala. Imajući u vidu činjenicu da tržište oglašavanja vredi svega 170 EUR miliona godišnje, jasno je da se većina navedenih medija oslanja na finansijsku pomoć države. Na taj način, svaki građanin, zapravo, indirektno plaća ekonomski opstanak medija.

Uprkos tome što ih finansiraju, Građani Srbije imali nisko poverenje u medije. Srbija je jedna od četiri zemlje u Evropi u kojima manje od polovine građana veruje medijima. Građani najmanje veruju štampi, a najviše televiziji i onlajn medijima, pokazuje istraživanje Evropske radio-difuzne unije (EBU) za 2018. godinu. Isto istraživanje pokazuje da U Srbiji 28% građana veruje društvenim mrežama, dok je 46% onih koji nemaju poverenje u njih. Tradicionalni mediji dobili su svoju šansu zahvaljujući povećanom broju lažnih vesti i nepouzdanih informacija koje su se proširile po internetu, stoji u izveštaju EBU.

Iako je nivo poverenja nizak, građani Srbije i dalje najredovnije prate televizijski program. Podaci agencije IPSOS Strategic Marketing pokazuju da preko 6 miliona ljudi u Srbiji gleda TV, 3,6 miliona sluša radio, internet prati 4,8 miliona ljudi, dok dnevnu štampu kupuje 1,5 miliona a magazine 2,5 miliona ljudi. Internet ima najbrže rastuću publiku.

U pogledu tekućih trendova, evidentno je da udeo interneta raste na račun televizije i štampe.

Podaci o upotrebi informaciono – komunikacionih tehnologija pokazuju da su domaćinstvima u Srbiji sve dostupnije tehnologije za pristup internetu. Tako, preko 90% domaćinstava poseduje TV prijemnik i mobilni telefon, dok 72% domaćinstava im računar. Takođe, 73% domaćinstava poseduje internet priključak, a preko 3,5 miliona lica koristi internet svaki dan. Građani su u najvećoj meri koristili internet za traženje informacija (76%), čitanje novina i medijskog sadržaja (75%), gledanje video sadržaja (76%) i učešće na društvenim mrežama (70%). Čak 96,4% internet populacije od 16 do 24 godine starosti ima nalog na društvenim mrežama (Facebook,Twitter).

Podaci Regulatorne agencija za telekomunikacije za 2017. godinu pokazuju još jedan interesantan trend koji pokazuje da sve veći broj građana koristi sadržaj putem kablovskih sistema (u 2017. ovaj vid distribucije beleži 990 hiljada korisnika), a ujedno raste broj korisnika IPTV i DTH platformi. Medijski sadržaj se u ovom slučaju kupuje u paketu usluga zajedno sa internet priključkom, fiksnom ili mobilnom telefonijom. Zahvaljujući digitalizaciji TV signala, građanima su na raspolaganju različite usluge poput snimanja sadržaja, gledanja emisija unazad, kupovina pojedinih programa i sl.

  • Projekat napravljen od strane
    BIRN SERBIA
  •  
    Reporters without borders
  • Finansiran od strane
    BMZ